Halapenjo paprika je jedna od najprepoznatljivijih i najzastupljenijih papričica širom sveta.
Ova srednje ljuta paprika nosi ime po meksičkom gradu Xalapi, a njena popularnost daleko prevazilazi granice tradicionalne meksičke kuhinje.
Ovaj članak će vas upoznati sa halapenjo papričicama, od njenih karakteristika, zdravstvenih koristi, pa do saveta za uzgoj na balkonu.
Spremite se za putovanje puno ukusa i vatre.
Šta je halapenjo?
Halapenjo paprika potiče iz Meksika, tačnije iz regije oko grada Xalapa u državi Verakruz. Kao i mnoge druge papričice, ona pripada vrsti Capsicum annuum.
Glavna karakteristika koja je razlikuje je njen savršen balans između arome, blage slatkoće i izražene, ali podnošljive ljutine.
Svež halapenjo je obično tamnozelene boje, glatke kože i dužine oko 5-9 cm. Kada potpuno sazri, postaje svetlo crvene boje, a njegov ukus postaje nešto slađi i dublji.
Često ga beru i koriste dok je još zelen, jer tada ima onaj prepoznatljivi pikantan šmek.
Pored svežeg, halapenjo se u velikoj meri i prerađuje. Suši se, dimi (čime postaje poznati čipotle), kiseli ili koristi za proizvodnju raznih sosova i marinada.
Halapenjo paprika se kreće između 2.500 i 8.000 Skovilovih jedinica (SHU). Ovo ga smešta u kategoriju srednje ljutih papričica.
Dakle, halapenjo je dovoljno ljut da probudi čula i da osetite toplinu, ali ne toliko da maskira ukuse drugih sastojaka ili izazove nepodnošljivu bol.
Ova osobenost ih čini izuzetno pogodnim za kuvanje, jer se njihova ljutina ravnomerno raspoređuje kroz jelo.
Nutritivna vrednost
Halapenjo paprika je nutritivno veoma vredna namirnica, a pritom ima veoma nizak kalorijski sadržaj.
Najistaknutiji nutrijent u halapenju je svakako vitamin C. Jedna srednje velika papričica može da obezbedi značajan procenat dnevne potrebe za ovim antioksidansom.
Vitamin C je ključan za jak imunološki sistem, sintezu kolagena za zdravu kožu i zglobove, a takođe poboljšava apsorpciju gvožđa iz biljne hrane.
Zatim, halapenjo je dobar izvor vitamina A, pre svega u obliku beta-karotena. Ovaj vitamin je neophodan za očuvanje dobrog vida, naročito noćnog, i za zdravlje sluzokože i kože.
Takođe, paprika sadrži vitamin K, važan za normalno zgrušavanje krvi, i vitamin B6 (piridoksin), koji učestvuje u metabolizmu proteina i funkciji nervnog sistema.
Od minerala, ističu se gvožđe, bakar i kalijum. Gvožđe je bitno za transport kiseonika, bakar za formiranje crvenih krvnih zrnaca, a kalijum za regulaciju krvnog pritiska i rad mišića.
Naravno, ne možemo zanemariti njegovu najpoznatiju bioaktivnu komponentu, kapsaicin. Ali o njemu više u nastavku.
Zdravstvene prednosti
Zdravstvene prednosti halapenja proizilaze iz njegovog bogatog nutritivnog sastava, a posebno iz prisustva jedinstvenih bioaktivnih jedinjenja.
Najvažnija komponenta je, nesumnjivo, kapsaicin, supstanca koja pokreće sve koristi.
Prvo, kapsaicin može podstaći metabolizam i pomoći u kontroli težine. On aktivira termogenezu, proces u kome telo proizvodi toplotu i troši više kalorija.
Takođe, može smanjiti apetit i produžiti osećaj sitosti, što može dovesti do smanjenja ukupnog kalorijskog unosa.
Drugo, halapenjo poseduje jaka antioksidativna i protivupalna svojstva. Vitamin C i drugi jedinjenja u papričici bore se protiv slobodnih radikala, koji oštećuju ćelije i doprinose hroničnim bolestima i starenju.
Treće, istraživanja sugerišu da redovan umeren unos kapsaicina može poboljšati zdravlje srca. On može doprineti sniženju triglicerida i lošeg LDL holesterola, i pomoći u regulaciji krvnog pritiska.
Takođe, kapsaicin deluje kao prirodno sredstvo protiv bolova. Kada se nanosi topikalno (na kožu), on iscrpljuje supstancu P, neurotransmiter koji šalje signale bola, pružajući privremeno olakšanje kod mišićno-koštanih bolova ili neuropatije.
Prema rezultatima istraživanja, osobe koje redovno konzumiraju ljute papričice imaju do 12% niži rizik od smrtnosti.
Ovaj podatak važi čak i kada se uzmu u obzir drugi faktori života, što ukazuje na potencijalnu korist od uključivanja ljutih papričica u svakodnevnu ishranu.
Noviji naučni radovi ističu da čak i druga, neljuta jedinjenja iz familije kapsaicinoida, mogu imati pozitivne efekte na organizam.
Halapenjo u kuhinji
Halapenjo papričice možete jesti na razne načine: sirove, kuvane, dimljene (čipotle), sušene ili samlevene u začin.
Zanimljivo je da istraživanja pokazuju kako sušenje gotovo da ne utiče na sadržaj zdravih kapsaicinoida, dok ih dimljenje i kiseljenje smanjuju tek umereno. To znači da je korisno konzumirati halapenjo u bilo kom od ovih oblika.
Možete uživati u halapenjo papričicama na bezbroj načina.
Dodajte ih sirove u sveže salate, salsu ili gvakamole. Koristite je kuvanu u glavnim jelima ili kao začin. Možete je čak i blendirati u smoothie ili ispeći u proji i omletima.
Verovatno najpopularniji komercijalni proizvod je kiseli halapenjo. To su kolutići sveže zelene papričice ukiseljeni u mešavini sirćeta, vode, soli i začina.
Postao je neizostavan dodatak u mnogim kuhinjama. Tradicionalno se stavlja u takose, sendviče i hamburgere.
On daje onu potrebnu kiselost i hrskavost koja savršeno razbija monotoniju obroka.
Kako uzgajati halapenjo paprike kod kuće?
Halapenjo papriku možete sa uspehom uzgajati u bašti, na terasi ili čak na sunčanom prozoru. To je jednogodišnja biljka koja voli toplotu i sunce.
Prvo, posadite halapenjo seme u zatvorenom prostoru u rano proleće. Kada se mladice ojačaju i prođe opasnost od mraza, presadite ih u zemlju na dobro osunčano mesto.
Držite razmak od oko 45-60 cm između biljaka. Halapenjo zahteva redovno, ali ne prekomerno zalivanje. Važno je da zemlja nikada ne bude potpuno suva, ali ni blatnjava.
Biljka će početi da cveta, a zatim će se formirati mali plodovi koji će rasti i menjati boju od zelene do crvene.
Branje je moguće u bilo kojoj fazi, u zavisnosti od željenog ukusa.
Umereno đubrenje tokom sezone podstiće plodnost. Prvi plodovi obično stižu sredinom leta.
Zaključak
Halapenjo paprika je mnogo više od obične ljute papričice. Njena umerena ljutina i karakteristična aroma čine je pristupačnom širokom krugu ljubitelja začinskih jela, čak i onima koji se plaše ekstremne ljutine.
Bilo da ih koristite sveže, dimljene u obliku čipotlea ili ukiseljenog iz tegle, halapenjo donosi jedinstveni šmek koji obogaćuje obroke.
Ne bojte se da eksperimentišete, posadite jednu biljku, probajte da ga ukiselite sami ili jednostavno kupite teglu halapenja i dodajte u sendvič.