Štucanje je jedan od najčudnijih fenomena ljudskog tela. Ovo brzo, nesavesno kontrahovanje dijafragme može nas zateći u bilo kom trenutku, od poslovnog sastanka do tihe večere.
Mnogi ljudi traže brze načine kako zaustaviti štucanje, ali retko razumeju šta ga zapravo izaziva.
U ovom članku ćemo istražiti naučnu pozadinu ovog mehanizma, analizirati najčešće uzroke i pružiti praktične, dokazane tehnike za brzo olakšanje.
Naučićete da li stvarno funkcionišu stare „babine“ metode i kada štucanje zahteva ozbiljniju pažnju.
Šta je štucanje i kako nastaje?
Štucanje je nevoljni, ritmični mišićni spazam koji zahvata dijafragmu i medurebrane mišiće.
Dijafragma je veliki, kupolasti mišić koji razdvaja grudnu od trbušne duplje i koji je ključan za disanje.
Kada se ovaj mišić naglo i nehotično kontrahuje, dolazi do brzog uvlačenja vazduha u pluća.
Istovremeno sa ovim grčem, dolazi do brzog zatvaranja glasnica. Njihovo naglo zatvaranje zaustavlja protok vazduha i proizvodi karakterističan „hik“ zvuk.
Ovaj proces pokreće refleksni luk u moždanom stablu. Nervi, posebno frenični nerv, šalju signale iz dijafragme ka mozgu, a mozak odgovara naredbom za kontrakciju.
Celi ciklus se ponavlja u ritmičnim intervalima, od nekoliko puta u minuti do čak nekoliko desetina puta.
Zanimljivo je da štucanje praktično nema fiziološku svrhu. Neke teorije sugerišu da je to možda primitivni refleks koji je kod novorođenčadi povezan sa iskakanjem vazduha tokom sisanja.
Međutim, kod odraslih, on funkcioniše kao bezazlena, ali uporna greška u sistemu.
Štucanje je potpuno nesvesna pojava. Ne možete ga kontrolisati voljom, kao što ne možete kontrolisati kijanje ili kašalj.
Ono može trajati od nekoliko minuta do, u retkim slučajevima, satima ili danima.
Najčešći uzroci štucanja?
Najčešći uzrok štucanja je naglo širenje želuca. Kada brzo jedete ili pijete, vaš želudac se širi i fizički dodiruje donji deo dijafragme.
Ovo dodirivanje iritira frenički nerv i pokreće refleks štucanja. Gazirana pića posebno pogoršavaju ovaj efekat jer direktno unose gas u digestivni trakt.
Takođe, progutani vazduh tokom brzog jedenja ili uzbuđenog pričanja može dovesti do štucanja. Ova pojava poznata je kao aerofagija.
Vazduh se zadržava u jednjaku i želucu, stvarajući pritisak na dijafragmu. Ljudi koji žvaću žvaku ili puše takođe gutaju više vazduha.
Pored toga, nagle promene temperature često izazivaju štucanje. Ako popijete veoma hladan napitak a zatim odmah jedete toplo jelo, ova termalna razlika može iritirati nerve u blizini jednjaka. Ovo iznenađenje za nervni sistem često rezultira epizodom štucanja.
Stres, uzbuđenje ili anksioznost mogu dovesti do hiperventilacije ili poremećaja u ritmu disanja. Ovo narušava koordinaciju između dijafragme i glasnica. Čak i iznenadni strah može izazvati kratak napad štucanja.
Takođe, alkohol i začinjena hrana su poznati iritansi. Alkohol opušta mišiće i iritira jednjak, dok ljuta hrana može direktno nadražiti živce. Oba faktora mogu pokrenuti refleksni luk odgovoran za štucanje.
Konačno, određeni lekovi, posebno oni za anksioznost ili bol, mogu imati štucanje kao nuspojavu. Oni deluju na centralni nervni sistem i mogu poremetiti normalnu kontrolu nad disajnim mišićima.
Kako zaustaviti štucanje kod odraslih
Iako štucanje često prestaje samo od sebe, postoje fizičke metode koje naučno opravdano mogu prekinuti refleksni ciklus.
Ove tehnike deluju na principu „resetovanja“ freničnog nerva koji kontroliše dijafragmu ili menjanja koncentracije gasova u krvi.
Njihova efikasnost leži u tome što remete uhodani obrazac kontrakcija i opuštanja mišića, prisiljavajući nervni sistem da se fokusira na novi, neobičan zadatak.
Evo nekoliko najefikasnijih metoda kako zaustaviti štucanje, koje su zasnovane na fiziologiji ovog refleksa.
Zadržavanje daha i disanje u papirnu kesu
Ova metoda je možda najpoznatija i ima čvrstu fiziološku osnovu.
Kada zadržite dah, postepeno se povećava nivo ugljen-dioksida (CO2) u vašoj krvi.
Ovo stanje, koje se naziva blaga hiperkapnija, deluje umirujuće na centralni nervni sistem i može smiriti preterano aktivne nerve, uključujući i frenični nerv.
Proces je jednostavan: duboko udahnite i zadržite vazduh što duže možete, poželjno 10 do 15 sekundi, a zatim polako izdahnite.
Još intenzivniji pristup je disanje u papirnu (ne plastičnu!) kesu, jer ponovno udišete izdahnutu količinu CO2, što brže postiže isti efekat.
Ova tehnika direktno utiče na hemijske procese koji kontrolišu disajne centre u mozgu.
Pijenje vode na specifičan način
Pijenje vode nije obično gutanje. Trik je u tome da ometete normalni ritam disanja i gutanja, što zahteva koordinaciju drugih nervnih puteva.
Jedna efikasna metoda je da pijete vodu malim, brzim gutljajevima, dok držite ruke iza leđa i naginjete trup napred.
Ovaj neprirodan položaj zahteva da se telo fokusira na održavanje ravnoteže i na čin gutanja koji se odvija bez vizuelne potpore, čime se prekida automatski ciklus štucanja.
Takođe, možete probati da pijete vodu dok držite uši zatvorene ili dok nagnuti napred gledate u pod. Ovi neobični položaji dodatno ometaju uhodani refleksni put štucanja.
Metoda je bezbedna, jednostavna i često daje rezultate za samo nekoliko trenutaka.
Još jedna varijanta je pijenje vode kroz komad platna ili papirni ubrus preko čaše, što takođe zahteva dodatni napor i koncentraciju.
Najbolje je da koristite hladnu vodu (ne ledenu), jer hladnoća predstavlja snažan senzorni šok za nerve u ždrelu i jednjaku. Ovaj nagli temperaturi podražaj preusmerava pažnju nervnog sistema sa štucanja na novi senzorni input.
Valsalva manevar
Valsalva manevar je tehnika koja se koristi i za uravnotežavanje pritiska u ušima, ali je efikasna i protiv štucanja.
Postupak podrazumeva da pokušate da izdahnete dok vam su grlo i nos zatvoreni.
Da biste to uradili, duboko udahnete, zatvorite nos prstima, zatvorite usta i pokušate da izdahnete kao da naduvavate balon.
Ovim stvarate porast pritiska u grudima koji direktno pritiska na nerv vagus, koji prolazi kroz grudni koš.
Stimulacija vagus nerva može prekinuti štetne signale koji putuju freničnim nervom ka dijafragmi.
Manevar treba primenjivati sa oprezom, bez preteranog napora, i ne preporučuje se osobama sa srčanim problemima.
Stimulacija nepca i ždrela
Ova metoda cilja direktno na nerve u ustima i ždrelu koji su povezani sa refleksom štucanja.
Možete probati da lagano povučete svoj jezik tj. da uhvatite vrh jezika prstima i nežno ga povucite napred. Ovo stimuliše nerve i mišiće u ždrelu.
Druga opcija je da polako gutate kašičicu kristal šećera, granulisanog meda ili komad hleba. Ovaj postupak blago „grebe“ nepce i ždrelo, stvarajući senzorni input koji preusmerava pažnju nervnog sistema.
Sisanje kocke leda i postepeno njeno otapanje u ustima takođe pruža snažan, produženi temperaturi i senzorni podražaj koji može prekinuti refleks.
Žvakanje ili sisanje limuna
Veoma kiseo ukus limuna deluje kao snažan senzorni šok za vaše nepce i nervni sistem. Ova iznenadna i intenzivna stimulacija može prekinuti refleksni ciklus štucanja.
Nervni signali od ukusa putuju drugim putevima i preusmeravaju pažnju moždanih centara.
Proces žvakanja ili sisanja limuna zahteva fokusiranu koordinaciju mišića. Kada se koncentrišete na ovo specifično gutanje, automatski prekidate uhodani ritam kontrakcija dijafragme.
Čak i očekivanje kiselog ukusa može izazvati refleksno lučenje pljuvačke, što dodatno angažuje nerve.
Budite oprezni ako imate osetljiv želudac ili probleme sa zubima. Kiselina iz limuna može iritirati želudac i oštetiti gleđ.
Ova prirodna metoda je jednostavna, brza i često iznenadujuće efikasna za prekidanje štucanja.
Blagi pritisak na dijafragmu i savijanje
Cilj ove fizičke tehnike je da se opusti dijafragma kroz blagi spoljašnji pritisak ili promenu položaja tela.
Sedite na ivicu stolice, sagnite se napred i pritisnite grudni koš na kolena, stvarajući blagi pritisak na trbušnu duplju i donji deo grudnog koša.
Ostanite u ovom položaju minutu ili dve, duboko i polako dišući. Ovo rasteže i umiruje mišiće.
Kombinacija disanja i blagog pritiska često daje brze rezultate.
Lekovi protiv štucanja
Kod upornog, hroničnog štucanja koje ne reaguje na kućne lekove, lekari imaju nekoliko terapijskih opcija.
Neki od lekova koji se koriste uključuju baclofen (mišićni relaksant), gabapentin (koji deluje na živce) ili metoklopramid (koji ubrzava pražnjenje želuca).
Ovi lekovi utiču na nerve koji kontrolišu dijafragmu ili na uslove poput refluksa.
Za teške, izuzetno retke slučajeve koji ne reaguju na ništa drugo, lekari mogu preporučiti blokadu freničnog nerva.
Ova procedura podrazumeva ubrizgavanje anestetika direktno u nerv koji kontroliše dijafragmu, kako bi se privremeno zaustavile signali.
Ovo je invazivniji pristup i rezervisan je za retke ekstremne situacije.
Kako zaustaviti štucanje kod beba i dece
Štucanje kod beba i male dece je veoma česta pojava koja obično zabrinjava roditelje, ali je uglavnom potpuno bezopasna. Štucanje bebu ne povređuje i ne remeti njeno disanje.
Najčešći uzrok je brzo hranjenje, gde beba zajedno sa mlekom proguta i vazduh.
Najbolji način da pomognete bebi je da joj date vremena da podrigne tokom i nakon hranjenja. Držite bebu uspravno, naslonjenu na vaše rame, i lagano joj tapkajte po leđima.
Ova pozicija omogućava da izađe višak vazduha iz želuca. Ako beba nastavi da štuca, možda joj je hladno, pa je pokrijte ili podesite temperaturu u prostoriji.
Takođe, pokušajte da ponudite bebi malu količinu tople vode (ako je već uzima tečnosti pored mleka). Nekoliko čajnih kašičica tople vode može opustiti dijafragmu.
Nikada ne pokušavajte metode za odrasle poput zaplašivanja ili zadržavanja daha kod bebe.
Kod veće dece, štucanje često izaziva brzo jedenje ili uzbuđenje. Zamolite dete da polako i duboko diše nekoliko puta.
Takođe, možete im ponuditi da popiju čašu vode malim, sporim gutljajevima, bez zaustavljanja.
Kristal šećer ili kašičica meda (kod dece starije od godinu dana) takođe može pomoći stimulacijom nerava u ždrelu.
Dečje štucanje obično prestaje za nekoliko minuta samostalno. Ako štucanje traje neobično dugo, više od nekoliko sati, ili ako se čini da uzrokuje bol ili otežano disanje, tada je vreme da konsultujete pedijatra.
U većini slučajeva, štucanje je samo prolazna neugodnost.
Štucanje u trudnoći
Štucanje tokom trudnoće je sasvim uobičajena pojava koja može biti izraženija nego u drugim periodima života.
Povećana učestalost štucanja često potiče od fizioloških promena u telu. Rastuća materica postepeno potiskuje organe u trbušnoj duplji naviše, što stvara pritisak na dijafragmu i želudac.
Takođe, hormonske fluktuacije, posebno visok nivo progesterona, opuštaju glatke mišiće u celom telu.
Ovo relaksiranje može uticati i na rad crevne muskulature, što dovodi do povećane produkcije gasova i nadimanja. Prošireni želudac i gasovi dodatno iritiraju dijafragmu.
Najčešće, štucanje u trudnoći je benigno i prolazno. Za olakšanje, trudnice mogu probati da jedu manje obroke češće, izbegavaju gazirana pića i veoma brz unos hrane.
Blago istezanje ili promena položaja tela može smanjiti pritisak na dijafragmu.
Kako sprečiti štucanje
Najefikasniji način da se borite protiv štucanja je da ga sprečite pre nego što počne. Ovo uglavnom podrazumeva promenu navika koje iritiraju dijafragmu.
Usporite tokom obroka. Jedite manje zalogaje i dobro ih sažvaćite pre nego što progutate. Ovo sprečava naglo širenje želuca i smanjuje količinu progutanog vazduha. Osim toga, izbegavajte da pričate dok žvaćete hranu.
Obratite pažnju na ono što pijete. Ograničite ili izbegavajte gazirana pića, jer ugljen-dioksid direktno širi želudac.
Alkohol je još jedan čest okidač, jer iritira jednjak i dijafragmu. Umesto toga, dajte prednost običnoj vodi na sobnoj temperaturi i pijte je malim gutljajevima.
Pored toga, pokušajte da izbegnete nagle promene temperature u ishrani. Ne menjajte veoma hladno piće sa veoma toplim jelom prebrzo.
Ove termalne promene mogu šokirati nerve u blizini jednjaka. Takođe, veoma začinjena hrana može delovati kao iritans kod pojedinaca.
Ove jednostavne promene čine najbolju odbranu.
Kada štucanje postaje zabrinjavajuće?
Iako je većina slučajeva benigna i prolazna, postoje situacije kada treba potražiti lekarsku pomoć.
Ako štucanje traje duže od 48 sati (akutno) ili se produži preko mesec dana (hronično), to je znak da treba konsultovati lekara.
Hronično štucanje može biti simptom osnovnog zdravstvenog stanja. Ono može biti povezano sa gastroezofagealnom refluksnom bolešću (GERD), tumorima u vratu ili grudima, moždanim udarom ili poremećajima centralnog nervnog sistema.
Lekar će proceniti potrebu za daljim pregledima, poput endoskopije ili rendgena.
Zaključak
Štucanje je iritantan, ali uglavnom bezopasan, refleks našeg tela.
Srećom, postoje brojne praktične i dokazane tehnike koje možete odmah primeniti. Metode poput zadržavanja daha ili kontrolisanog pijenja vode deluju tako što „resetuju“ ritam dijafragme.
One su često sve što je potrebno za brzo olakšanje.
Osim toga, prevencija u smislu promena navika u ishrani i izbegavanja drugih okidača, može značajno smanjiti učestalost epizoda.
U retkim situacijama kada štucanje traje neobično dugo ili je praćeno jakim bolom, konsultacija sa lekarom je neophodna kako bi se isključili drugi, ozbiljniji uzroci.
Za većinu situacija, strpljenje i jednostavne tehnike koje prekidaju refleksni ciklus će biti sasvim dovoljni da mirno nastavite sa danom.