Trans masti su, bez sumnje, najopasniji tip masti koji možete uneti u svoje telo.
Za razliku od prirodnih masti koje telu trebaju, trans masti predstavljaju industrijski kreiranu opasnost.
One direktno i snažno doprinose razvoju srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa.
Ovaj članak će vas provesti kroz tamnu priču trans masti, otkrićemo šta su, gde se nalaze, zašto su tako štetne i kako ih izbeći da biste zaštitili svoje zdravlje.
Šta su trans masti i kako nastaju?
Trans masti su tip nezasićenih masti, ali sa veoma specifičnom, neprirodnom hemijskom strukturom.
Da bismo razumeli zašto su štetne, moramo znati njihovo poreklo. Trans masti postoje u dve forme: prirodne i veštačke (industrijske).
Prirodne trans masti nastaju u buragu preživara (poput goveda i ovaca) dejstvom bakterija.
Ove masti se onda nalaze u malim količinama u mleku, puteru, siru i mesu ovih životinja.
Istraživanja sugerišu da ove prirodne forme, kada se konzumiraju u uobičajenim količinama, možda nemaju isti razoran efekat kao njihove veštačke rođake.
Veštačke trans masti nastaju industrijskim procesom koji se zove parcijalna hidrogenacija.
Proizvođači tečna biljna ulja (jeftina, poput sojinog ili palminog) izlažu visokom pritisku, visokoj temperaturi i gasu vodoniku u prisustvu metalnog katalizatora.
Ovaj proces menja molekularnu strukturu masti i čini ih čvrstim na sobnoj temperaturi i izuzetno stabilnim.
Zašto je to toliko privlačno za industriju? Zato što veštačke trans masti proizvodima daju dug rok trajanja, savršenu teksturu (idealnu za kolače i krekere) i otpornost na ponovno zagrevanje.
Industrija je, dakle, stvorila mast koja je dobra za njihov profit, ali katastrofalna za naše arterije.
Zašto su trans masti tako štetne i opasne?
Trans masti su posebno opasne jer naše telo ne zna kako da ih pravilno obradi.
Naime, njihova veštačka molekulska struktura je strana našem organizmu, što vodi ka nizu katastrofalnih efekata.
One imaju dvojno dejstvo na holesterol. Sa jedne strane, one podižu nivo LDL holesterola. Ovaj holesterol se lepi za zidove arterija i stvara plakove.
Istovremeno, trans masti snižavaju nivo HDL holesterola. HDL uklanja višak holesterola iz krvi i čisti arterije. Ovaj dvostruki udar stvara savršenu oluju za aterosklerozu.
Drugo, trans masti su snažni pokretači hronične upale. One stimulišu proizvodnju upalnih citokina u telu.
Ova stalna, niskostepena upala oštećuje unutrašnji sloj krvnih sudova i čini ih podložnijim za stvaranje ugrušaka. Upala takođe direktno doprinosi razvoju insulinske rezistencije.
Zatim, one direktno oštećuju endotel, unutrašnji sloj krvnih sudova. Zdravi sudovi su fleksibilni i mogu da se šire.
Trans masti oštećuju ovu funkciju, vodeći ka otvrdnjavanju zidova krvnih sudova i povišenom krvnom pritisku. Ovo oštećenje je prvi korak ka stvaranju plaka.
Konačno, trans masti pogoršavaju insulinsku rezistenciju. One ometaju način na koji ćelije koriste insulin, što vodi ka višim vrednostima šećera u krvi i povećava rizik za dijabetes tipa 2.
Za razliku od drugih masti, trans masti nemaju nikakvu poznatu korisnu funkciju u organizmu. Čak i zasićene masti u nekoj meri učestvuju u metaboličkim procesima.
Trans masti su, pak, čisti otrov za kardiovaskularni sistem. Njihov unos čak i u malim količinima, samo 2% ukupnih dnevnih kalorija, značajno povećava rizik od srčanog udara i drugih bolesti.
Trans masti u hrani
Dakle, gde se nalaze trans masti? Koje namirnice ih sadrže?
Trans masti se danas uglavnom kriju u visoko prerađenoj industrijskoj hrani, iako su mnoge zemlje uvele stroge regulative. Njihovo prisustvo nije očigledno, pa ih moramo aktivno tražiti.
Najčešće ih nailazimo u pekarskim i poslastičarskim proizvodima. Gotovi kolači, torte, keksi, vafli, krofnice i gotove kore za pitu često sadrže delimično hidrogenisana ulja. Čak i neki tost hlebovi mogu biti izvor.
Margarin, naročito onaj u tvrdim kockama, dugo je bio jedan od glavnih izvora veštačkih trans masti.
Proizvođači su kroz proces delimične hidrogenacije jeftina tečna biljna ulja pretvarali u čvrstu mast, koja je imala dug rok trajanja i dobru konzistenciju za mazanje.
Na sreću, svest o štetnosti trans masti je dovela do promena. Mnogi savremeni meki margarini i namazi sada su „bez trans masti“ ili sadrže minimalne količine.
Zatim, tu je brza hrana. Pomfrit, pohovani sir, riba i pileći nuggetsi prženi u jeftinom ulju koje može da podnese višestruko zagrevanje često su puni trans masti.
Smrznuta testa, pice i palačinke takođe mogu sadržavati trans masti.
Grickalice su još jedno skrovište. Čips, smoki, krekeri i kokice za mikrotalasnu mogu da sadrže ove masti kako bi ostali hrskavi mesecima.
Kao što možete primetiti, lista namirnica koje sadrže ili mogu sadržavati trans masti je prilično dugačka.
Kako se zaštititi od unosa trans masti?
Zaštita od štetnog uticaja trans masti zahteva svestan i aktivan pristup. Najbitnije je, svakako, mudar odabir namirnica i promena navika.
Prvo što bi trebalo da počneta da praktikujete je čitanje deklaracija na pakovanjima. Okrenite proizvod i prostudirajte ceo spisak sastojaka.
Ako u njemu ugledate reči „delimično hidrogenizovano“ ili „hidrogenisano“ biljno ulje bilo koje vrste, odmah vratite proizvod na policu.
Ove fraze su nedvosmisleni pokazatelj prisustva trans masti.
Osim toga, dajte prednost prirodnoj i minimalno prerađenoj hrani. Sveže voće, povrće, mahunarke, celovite žitarice, orašasti plodovi, jaja i kvalitetno meso iz pouzdanih izvora prirodno ne sadrže veštačke trans masti.
Kada sami kuvate, imate potpunu kontrolu nad onim što unosite u svoje telo.
Posebnu pažnju obratite na brzu hranu, pržena jela i industrijski pekarske proizvode. Ove kategorije su tradicionalno bile glavni nosioci ovih štetnih masti.
Umesto toga, probajte da smanjite učestalost odlazaka u restorane brze hrane i da kolače i poslastice zamenite voćem ili grickalicama od orašastih plodova.
Svesnost da su trans masti direktna pretnja vašem zdravlju je najbolji motivator da ostanete posvećeni ovim jednostavnim, ali životno važnim pravilima.
Regulacije i zabrane
Svesnost o opasnosti od trans masti dovela je do konkretnih akcija.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 2018. lansirala inicijativu REPLACE, čiji je cilj potpuno uklanjanje veštačkih trans masti.
Mnoge zemlje su preduzele mere:
Danska je 2003. postala prva zemlja koja je zakonski ograničila količinu trans masti u proizvodima (na max 2% masti u proizvodu).
Američka agencija za bezbednost hrane je zabranila upotrebu parcijalno hidrogenisana ulja od 2021.
Evropska unija je 2021. uvela ograničenje od 2g trans masti na 100g masti u prehrambenim proizvodima namenjenim finalnoj potrošnji.
Ove mere su jedan od najvećih uspeha javnog zdravlja u poslednjim decenijama, a procenjuje se da su sprečile stotine hiljada preranih smrti godišnje.
Trans masti: neprijatelj koga moramo izbeći
Trans masti su primer toga kako industrijska inovacija može imati kobne posledice po ljudsko zdravlje.
Njihova sposobnost da istovremeno podižu loš i snižavaju dobar holesterol, izazivaju upalu i oštećuju krvne sudove, čini ih direktnim uzročnikom kardiovaskularnih bolesti.
Čak i mali, redovni unos značajno povećava rizik.
Borba protiv trans masti je jedan od retkih slučajeva gde potpuna kontrola zaista leži u našim rukama.
Najefikasniji način da eliminišete trans masti iz svoje ishrane jeste da radikalno ograničite unos visoko prerađene hrane.
To znači da treba da izbegavate industrijske kolače, brzu hranu, gotova smrznuta jela i slične proizvode.
Istovremeno, neophodno je da redovno i pažljivo čitate sastojke na ambalaži svakog prerađenog proizvoda koji ipak kupite.
Vaš cilj je da otkrijete i izbegnete proizvode koji u spisku sastojaka sadrže „delimično hidrogenizovana ulja“ ili „hidrogenisane masti“, jer su to glavni nosioci trans masti.